Menu
RSS
A+ A A-

Knjizara

Sve knjige možete po povlašćenoj ceni naručiti mejlom na This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.


reklamni

belrock naslov 1Belrock 1250 din

Prilozi za istoriju banjalučkog rokenrola

Iliti lutanja po lavirintima između ogromnog talenta i provincijskih kompleksa uz neizbježni boemsko površinski odnos prema radu, redu i disciplini i uvijek prisutno „lako ćemo“, ne samo u rokenrolu, već uopšte.
Jer, da je Hune Fazlić svojevremeno otišao u jedan od klubova velike četvorke, ili da Bida (Abid Kovačević) i Zvonko Lipovac nisku prekasno i nakratko bili u Zagrebu, da ja Caja ranije „protjeran“ u Beograd ili bar u Sarajevo, u Australiju i ostale Amerike bi svi oni otišli mnogo ranije i ne kao izbjeglice već kao zvijezde... zar to ne potvrđuju primeri Huseina Hasanefendića, Zrinka Tutića... i drugih, i naravno, nema to veze koje prezime imali u ličnoj karti (Caja piše da se to lako može promijentiti), a takvih primjera ima mnogo.
Rokenrol za mene nikada nije predstavljao isključivo muzički pravac i pokret mladosti kojem sam pripadao još od prvih dana najranijeg djetinjstva (sa 11 godina sam kupio prvi  broj prvog domaćeg rok magazina „Džuboks“, još pre toga imao malu zelenu, plastičnu harmoniku, vjerovatno prvi gramofon na Paprikovcu, bio disk džokej i gitarista i pjevač u bezuspješnom pokušaju), već stav, urođeni odnos prema nepravdi koja je na žalost, najvećim djelom neizbježni pratilac kompletnog života.
Roker za mene znači biti nepokolebljivi borac za istinu i ravnopravnost, a protiv svih vrsta nepravde.
Ne zbog veličine koraka, još manje dubine otiska, ja sam ipak, uspio, snagom volje i ljubavi prema muzici, ugraditi bar jednu ličnu ciglicu u mali, veliki monument banjalučkog rokenrola... s poštovanjem prema prvim, najvećima, ali i svim ostalima koji su, ako ne iznutra, onda bar podrškom sa strane, postavili temelje, gradili i na kraju (sa)čuvali od zaborava sada već požutjele stranice rokenrol spomenara našeg grada na obalama preko nekoliko rijeka... (Žika 1. maja 2009. Beograd)
Posebno sam ponosan na činjenicu da sam posle više od 50 godina „postojanja“ baš ja otkrio i objelodanio rodjendan banjalučkog rokenrola. To je vjerovatno nagrada za svo vrijeme koje sam potrošio skupljajući gradju za istoriju, ne samo muzičkog pokreta, već i stila življenja, odomaćenog u cijelom svijetu.
Posle serije tekstova u Glasu, Prelomu, feljtona „50 godina banjalučkog rokenrola“ na sajtu Viminetmuzika.com, i prvog izdanja knjige Belrock-a, prilozi za istoriju banjalučkog rokenrola (ISPORT septembar 2011), ali i  višedecenijskog praćenja zbivanja na domaćoj rok sceni, pred vama je štivo koje predstavlja samo prvu stranicu istorije banjalučkog rokenrola.
Imam namjeru nastaviti dalje.
Bez Vaše pomoći neću moći...
Javite se...          This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.                                                     
                                                                                        Živko M. Bojanić

Toma Zdravković

Mit za života i dalje do večnosti. Srpski Šarl Aznavur. Prever naše narodne muzike. Čovek, pesnik, boem, pevač... Živeo je kratko i burno noseći 53 godine usud i zlu kob naroda iz koje je ponikao i prostora kojem je pripadao. I srećan i tužan istovremeno. „Pevač sa najtužnijim očima na svetu".
Teško se probijao kroz život. Do slave i popularnosti stigao je zaobilaznim putem. Od rodnog Aleksinca 20. novembra 1938. do bolničke sobe VMA u Beogradu 30. septembra 1991. godine. Pesnik i boem koji je ,,sve svoje pesme doživeo i na kraju iskreno, kakav je bio svoj celi vek, priznao je „Kada bih se ponovo rodio, radio bih sve drugačije". Voljen i cenjen, u ljubavi nije imao sreće. Ljubio je i bio ljubljen, ali je pravu sreću doživeo sa četvrtom suprugom Gordanom, tek u poznim godinama u dalekoj Kanadi, kada je već bio na putu bez povratka. „Mislim da bih istog časa ozdravio kad bih zapevao" - govorio je u vreme kad više nije bilo nade i dok su se andjeli u oblacima prestrojavali da mu oslobode počasno mesto u nebeskom horu. Toma Zdravković je otišao. Ostale su njegove pesme da žive i stoje kao spomenici vremena i budu svedoci neprolazne vrednosti i veličine čoveka, pesnika, boema i pevača koji, kao niko, nikad pre, ali ni posle njega, nije „imao višak duha". Cena: 600 din.

Crvena zvezda prvi šampion Srbije
Godišnji pregled istorijskog uspeha najuspešnijeg fudbalskog kolektiva na ovim prostorima logičan je otisak za sveukupni utisak po kojem su crveno-beli u prvoj godini prvenstva Srbije u fudbalu, bili prvi i najbolji. Istina, uz malu pomoć iz komšiluka, jer je Partizan potpuno neočekivano apsolutno podbacio. Posle mnogo nevolja, posrtanja, čak i "istorijske" abdikacije trenera Dušana Bajevića u toku meča protiv Vojvodine, debitant na klupi Boško Djurovski je uspeo animirati preostale snage i zajedno sa svojim izabranicima osvojiti duplu krunu - prvenstvo i Kup. Evropski pokušaj povratka na stare staze uspeha, na žalost se razbio o nejaki Liberec, pre svega zbog vlastitih grešaka pojedinaca u redovima Zvezde. Generalno, dupla kruna je učinak za ponos koji nisu umanjili ni novi evropski minusi. Cena: 600 din.



Pehar se vratio kući
U moru problema, većina njih je smišljeno isprovocirana, iako ne treba bežati od vlastite odgovornosti za čabar u kojem se Zvezda već duže vremena nalazi, crveno-beli su posrtali, čak i padali ali su muški odoleli i na kraju ustali i stigli na cilj – šampionski pehar se vratio kući.
Marakana slavi, s njom i većinska Srbija. Post je trajao dugo, istina u ne baš objektivno regularnim uslovima, argumenti su očigledni, ali sve to je kao gumicom obrisano posle meča sa OFK Beogradom kada je i teoretski osvojen naslov.
Početak nije obećavao mnogo. Pinto je abdicirao, došao je malo poznati Slaviša Stojanović, pojačanja ali stvarna, nije bilo ni blizu Marakane, kasa je bila prazna, dugovi duži od dugo očekivanog trofeja, a u ambijentu u kojem je fudbalska kuća Srbije bila dom samo za jedan klub, Crvena zvezda je prošla kroz more nevolja. Na kraju je pokazala da je, ako ne najbolja, onda sasvim sigurno najuspešnija i mnogo poštenija od onih koji se bili pošteni samo kada je to njima odgovaralo.
- Priznajem guraju nas, ali unazad – odgovorio je svim dušebrižnicima duhovito na zvezdaški način kapiten Nenad Milijaš.
Na putu do vrha bilo je mnogo crnih, ne samo tačaka sa kreča, ali i grupa i pojedinaca čiji učinak ohrabruje. Prvo mesto bez konkurencije pripada Delijama. I u najtežim periodima oni su bili svetlo na kraju tunela i podrška bez kojih se šampionska pesma ne bi pevala. Dragan Džajić je uspeo koliko toliko ujediniti sve snage i zajedno sa najbližim saradnicima uspraviti Zvezdu. Slaviša Stojanović je pokazao postojanost i posvećenost, najviše gospodstvenost koja je krasila Zvezdu kroz istoriju, a ljubav bez granica za crveno-bele čak i u korist štete vlastitih novčanika, Miloš Ninković, Boban Bajković, Nenad Milijaš, Nikola Mijailović... I jedan od glavnih stubova Zvezdine šampionske gradjevine - Nejc Pečnik koji je celu sezonu odigrao slovenački ozbiljno i odgovorno u oba pravca, kao vezista, napadač, strelac, bek, bez konkurencije MVP dugo čekanog pehara.
U vreme slavlja, treba istini pogledati u oči. Zvezda je još uvek tanka po svim šavovima. Mnogo toga treba da se promeni. Ali, sada je sve lakše. U novu sezonu se kreće sa prve pozicije i u uslovima veće regularnosti u kojim će u ravnopravnom tretmanu i srpski fudbal generalno biti bolji. Cena: 600 din.

Treneri Crvene zvezde
U gotovo sedam decenija bogatoj istoriji do sada (Zvezda je osnovana 1945), na klupi Crvene zvezde sedeo je tačno 41 trener.
Od Branislava Baneta Sekulića do Slaviše Stojanovića..
Među njima i nekoliko svetskih priznatih trenerskih imena kakvi su bili, pre svega Miljan Miljanić, Miša Pavić, Ljubiša Bročić, Branko Stanković, Gojko Zec, Ljupko Petrović, Slavoljub Muslin, na kraju i Dušan Bajević u Grčkoj kao igrač, ali i trener, gotovo fudbalski Bog.
Miljan je bio najveći u svakom pogledu, Ljupko Petrović najuspješniji.
Mesto na vrhu piramide svakako pripada neponovljivom Miljanu Miljaniću, treneru stvaraocu, takmičaru, animatoru i organizatoru, fudbalskom diplomati, na žalost više cenjenom u inostranstvu nego kod kuće, čoveku koji je celi život posvetio fudbalu i na ovim prostorima, svidelo se to nekom ili ne, ostavio najdublji trag.
Uostalom, on je i do danas najuspešniji trener crveno-belih. Podsetimo, s njim na čelu Crvena zvezda je osvojila četiri titule nacionalnog prvaka, stigla do tri pehara pobednika Kupa Jugoslavije, trijumfovala u Srednjoevropskom kupu 1968. godine, još 1971. godine (dve decenije pre Barija), nesrećnim porazom u Atini, promašila finale Kupa šampiona. Kao selektor dva puta je plave odveo na finalni deo Svetskog prvenstva 1974. Nemačka i 1982. Španija, na kraju, zajedno sa selektorom Ivicom Osimom, on je 1990. godine kao savezni kapiten, dao nemali doprinos plasmanu na Svetsko prvenstvo u Italiju na kojem je je Jugoslavija zauzela visoko peto mesto.
Nešto pre Miljanića, veoma uspešan bio je i Milorad Miša Pavić (tri prvenstva i tri Kupa), krajem minulog i početkom veka sa pet od šest "mogućih" trofeja istako se i Slavoljub Muslin, trofejni rukopis ostavili su Branko Stanković (dve titule, jedan kup i finale UEFA kupa) i Gojko Zec (tri titule, dva kupa).
Naravno da počasno mesto pripada Ljupku Petroviću (dve titule i jedan kup), koji je osvajanjem Kupa šampiona 1991. godine ostvario najveći internacionalni uspeh, ne samo Crvene zvezde već jugoslovensko-srpskog fudbala uopšte, i njegov naslednik Vladica Popović koji je sa gotovo istim sastavom, nekoliko meseci kasnije, bio neslužbeni, ali veoma ubedljivi prvak sveta. Cena: 600 din.

Čola
Zdravko Čolić, za sva vremena, ukuse i generacije. Rečju Čola do bola, u najpozitivnijem smislu.U najsveobuhvatnijoj biografiji najveće pop zvezde na Balkanu Živko M. Bojanić je osvetlio lik i delo zvezde bez senke, pevača i čoveka kojem su se divili svi, oni koji ga beskrajno slede i vole i oni drugi koji su svoje srce poklonili nekim drugim pevačima.
Niko kao Čola nije uspeo da traje i ostane na samom vrhu iako karijeru nije pisao žutim mastilom, već je stepenice do nedodirljive zvezde gradio samo serioznim odnosom prema publici koja ga je obožavala.
Za sva vremena. Kao debitant u rodnom Sarajevu, kao prva Zvezde velike Jugoslavije, kao najveći do danas.
Bio je i ostao mera veličine, popularnosti, istovremeno i skromnosti. Cena: 600 din.


Pimpek
Cijeli život posvetio je pesmi i ljudima. Sarajevu.
Bio je šampion neposrednosti i spontanosti, nekog neobjašnjivog šarma i jednostavnosti, svojstvenog Sarajlijama, onim iskonskim, urbanim, koji se nisu prebrojavali po nacionalnoj ni bilo kojoj drugoj odrednici, već su uprkos nametnutim promenama, ostali isti.
Dado iz raje.
Nije se, kako su to htela sva tri pola jedne strane, svrstao ni na jednu. Ostao je svoj do kraja života - Davorin Popović, Dado, Dača, Pimpek, Mario... legenda. Pevač originalne boje glasa koji je postao identifikacija jednog lepog i nažalost prošlog vremena. U njenom najlepšem poimanju.
Sa njim je nažalost zauvek nestalo bajke u koju smo svi mi koji se nismo hteli menjati, verovali i u trenucima kad nismo mogli dati razumna objašnjenja za to. S Dadom su otišli, ne samo on i Indeksi, već i nada da bi porušeni mostovi naših snova i povratak u "bolju prošlost" mogli biti podignuti na zabludama u koje smo verovali decenijama. Cena: 600 din.

Golmobrani
Ovo je jedinstveno štivo o čuvarima mreže jugoslovenske fudbalske reprezentacije od početka 1920. do 2007. godine u kojem su po prvi put obradjene biografije svih golmana koji su nosili "jedinicu" najbolje selekcije, od Dragutina Vrdjuke do Vladimira Stojkovića... Priča o sjajnim imenima srpskog fudbala koji nažalost nikada nisu stigli na vrh popularnosti ni poštovanja, ali su uvek bili na vetrometini i žiletu odgovornosti. Jer svi mogu da pogreše i da se to ne vidi ili ne nosi neželjene posledice, golmani nisu mogli da računaju na tu prvilegiju.
U plejadi sjajnih golmana koji su čuvali dres nacionalne selekcije najveći su bili neponovljivi Vladimir Beara, markantni Srdjan Mrkušić, svestrani Ljubomir Lovrić, stameni Ilija Pantelić, impozantni Enver Marić...
"Ne radi se samo o tome da li je on kriv za gol ili ne. Važno je da je kapitulirao i primio gol, da protivnik pobeđuje, da su radi toga svi napori uzaludni. Tada je golman sam, potpuno sam – iako ga okružuju desetine hiljada gledalaca.
Takav je, eto, golman, kome danas aplaudiramo, a sutra poželimo da ga sabijemo u zemlju!
Ovako je u svojoj knjizi "Kroz mrežu gola" još 1952. godine pisao legendarni golaman, novinar i savezni selektor Ljubomir Lovrić, na najbolji način pokazujući svo proklestvo ali i magičnu moć privlačnosti čuvanja golmanske mreže. Cena: 600 din.

Prvoborac rokenrola
Kamen temeljac. Medjaš, srpskog (jugoslovenskog), roka. Znak na putu kojim su posle njega krenuli mnogi. Zahvaljujući hrabrosti Zorana Miščevića utrt je put i odredjen pravac svima onima koji su kao i on imali snage i upornosti da se suprostave ustaljenim, već vladajućim šablonima u muzici, ali i životu. On je u mnogo čemu bio prvi. - Do ludila su me dovodile izjave pojedinaca koji su mnogo godina posle mene skidali moje fore i govorili kako su oni prvi u ovom ili onome. Istina je da sam se ja prvi skidao pred publikom, da sam se prvi odrekao honorara u korist obolelih od raka, da sam prvi pevao pred 15.000 ljudi, prvi svirao i učestvovao na radnoj akciji, pre Bovija i Vizarda nosio u plavo obojenu kosu, šokantno se ponašao, nosio košulju sa cvetovima i šljokicama, popeo se na štikle, pio, ali nikada se nisam drogirao, ogovarao i pravio karijeru preko tračeva u novinama ili u svadji sa predstavnicima medija. Na kraju ja sam prvi i dobio zvanje zaslužnog umetnika medju rokerima... Prvi, autentični srpski roker. Mik Džeger ovih prostora. - Zoran Miščević, recimo, nije znao kako su se ponašali ti strani izvodjači na sceni, a onda kad smo ih videli, shvatili smo da je to ono isto što je on radio (Žika Jelić). Cena: 600 din.

(Ne)zaboravljeni
Voljeni a zaboravljeni! Daleko od očiju, i od srca! Bili su na vrhu, voljeni, traženi, do neba hvaljeni, i kad su prd neumitnim zakonima prirode otišli... naprečac su zaboravljeni. Većina od njih je na put bez povratka otišla rano, prerano. Možda, baš zato, što Bog voli najbolje i najčestitije, one koji su iako vrhunski umetnici, pre svega bili humani ljudi. Toma Zdravković, Kvaka, Silvana, Obren Pjevović, Rodja, Radojka i Tine, Janika Balaž, Hoki, Carevac, Dule Kostić, od Boga darovani talentom za muziku, bili su primer za ugled u onom humanom, ljudskom, smislu. Povodom desetodišnjice od smrti legendarnog Tome Zdravkovića na grobu samo najbliži i njegov veliki poštovalac i drugar, kolega Zoran Kalezić, naravno i neumorni strelac u pravu metu, uvek i bez izuzetka, fotoreporter Zoran Kuzmanović Munja... Ništa manje mučna slika poslednjih dana teško obolelog i zaboravljenog Bore Spužića Kvake, Novi Sad se bruka u sećanjima na jednog od najvecih "malih" Novosadjanina kakav je bio Janika Balaž, nacionalnoj televiziji jos bride obrazi od srama koji se i u ispraćaju od Silvane Armenulić stidio jedne od najvećih zvezda domaće narodne muzike... Ipak, i dalje kao spomenici kraj puta stoje njihova neprolazna dela, pesme, stihovi, melodije. Ovo je moj mali dar nezaboravlju koje su svi oni zaslužili. Cena: 600 din.

Rokenrol za lepši pol
Lepša strana rokenrola od prvog dana, zajedno sa muškarcima, u svetu, ali ovde i kod nas, u Srbiji. Od Brankice Sučević i Ivanke Pavlović početkom šezdesetih, do Kaje Žutic danas... Nažalost, uvek, bez izuzetka u drugom planu. Moja ideja da napišem priču o lepšoj strani srpskog rokenrola odmah u startu je ušla u problem, jer su devojke sa gitarom, kao uostalom, uopšte, bile daleko nezanimljivije medijima, pa je podataka o ženi na domaćoj rokenrol sceni neuporedivo manje od ostalih. Ni materijalno finansijski uslovi vremena u kojem živimo nisu bili na mojoj strani. Uložio sam nemali napor, potrošio dosta vremena i načinio prvi korak. Da bi uspeo neophodna mi je pomoć svih aktera, ali i savremenika koji mogu pomoći kako bi zajedničkim snagama u drugom izdanju ovog pisanija mogli predstaviti celokupnu sliku o domacćj rokenrol sceni sa one, lepše strane. Cena: 600 din.

Nezaboravlja
Pred vama je priča o velikanima srpskog sporta koji su snagom volje, talenta i upornosti dohvatili zvezdane visine i sebi obezbedili počasno mjesto u „nezaboravlju", od nenadmašnog fudbalskog golgetera Slobodana Santrača, preko olimpijskih i svetskih šampiona i prvaka Evrope kakvi su bili vaterpolista Mirko Sandić, atletičarka Vera Nikolić, košarkaš Vlade Divac, rukometašica Svetlana Kitić, strelac Jasna Šekarić, skakač u dalj Nenad Stekić, šahista Svetozar Gligorić, fudbaleri Rajko Mitić, Stjepan Bobek i Dragoslav Šekularac... Kao neozabilazni deo istorije predstavljeni su i pioniri sporta u Srbiji, slikar Stevan Todorović koji je još krajem 19. veka prvi uveo sport u škole, otac olimpijskog pokreta u Srba general Svetomir Djukić, Danilo Stojanović, popularni čika Dača, koji je „posadio" fudbal u Srbiji i učinio najviše za razvoj najpopularnije sporedne stvari na svetu na ovim prostorima, Srbislav Todorović prvi istoričar sporta... Naravno, svoj nemali doprinos dali su i poslenici pisane riječi, nezaboravne novinarske veličine kakvi su bili radio reporter Radivoje Marković, Vasa Stojković, Ljubomir Vukadinović, Bora Jovanović, Mile Kos, Radisav Bata Gvozdenović, Milorad Sokolović... male priče za zasluženo nezaboravlje. Cena: 600 din.

Olimpijski zlatnici
Olimpizam u Srbiji zvanično je začet je 10. februara (23. po novom kalendaru) 1910. godine osnivanjem Srpskog olimpijskog kluba. Od osnivanja Klub je imao podršku javnosti. Sportisti iz Srbije su od Antverpena 1920. godine bili na svim letnjim olimpijskim igrama. Pod zastavom i imenom SFRJ su učestvovali 16 puta (1920.- 1988. godine. Zbog sankcija Saveta bezbednosti UN, 1992. godine su naši sportisti nastupali samo u individualnim sportovima pod olimpijskom zastavom i imenom „Nezavisni olimpijski učesnici". Pod imenom SR Jugoslavija su nas sportisti na Igrama predstavljali u Atlanti 1996. i Sidneju 2000. godine, i pod zastavom SCG u Atini 2004, godine. Pod obeležjima Srbije se sportisti takmiče prvi put u Pekingu 2008. Na Letnjim olimpijskim igrama za boje Srbije (Jugoslavije) borilo se 1.392. sportista. Osvojene se 102 medalje, 29 zlatnih, 36 srebnih i 37 bronzanih. Ovo je pogled na lik i delo svih osvajača medalja, posebno onih najsjajnijeg kova, olimpijskih zlatnika koji su bili bolji od svih ostalih. Cena: 600 din.

Gol(a) istina
Strelac je fudbalski kralj! Gol u mreži, filozofija fudbala. Umetnički utisak uprkos svemu nije i najjači otisak.
Kapa dole pred snagom talenta, pamte se ipak pobede i golovi.
I oni koji na putu do mreže, poslednji imaju kontakt sa loptom.
Gol je gola istina o fudbalskoj bajci koja je krajem predprošlog veka očarala i začarala zemljinu fudbalsku loptu.
Na ovim prostorima koji su do sada mnogo puta menjali ime i okvire delovanja, rodjeno je mnogo golgetera.
Uprkos dužnom poštovanju prema umetnicama u kopačkama, strelci su pisali istoriju, dali najveći doprinos afirmaciji "najvažnije sporedne stvari na svetu" i ostvarenju rezultata.
Ovo je priča posvećena golgeterima domaćih šampionata od 1923. do 2007. godine.
Od Dragana Jovanovića do Ranka Despotovića.
Priča o majstorstvu umetnika sa loptom kakvi su bili Moša Marjanović, Stjepan Bobek, Bernard Vukas, Bora Kostić, Todor Veselinović, Asim Ferhatović, Vojin Lazarević, Zoran Filipović, Dušan Savić, Safet Sušić, Davor Šuker, Darko
Pančev, Savo Milošević, Nikola Žigić... sve do kralja strelaca, prvoligaškog rekordera (218 golova) Slobodana Santrača.
Na večnoj listi od "69 kraljeva", nema asova kavi su bili Josip Skoblar (1971. Zlatna kopačka Evrope, nikada nije bio najbolji u svojoj zemlji), Rajka Mitića, Branka Zebeca, Milana Galića, Miloša Milutinovića, Vahidina Musemića, Slavena Zambate, Dragana Džajića, Vahida Halilhodžića, Josipa Bukala, Mihajla Pjanovića, Saše Ilića... rasnih igrača i golgetera koji su, iako uvek u vrhu, ipak ostali bez naslova "kralja strelaca".
Na žalost, i to je život (fudbal)! Cena: 600 din.

Belrock
Osmi mart - start! Dan žena, 8. mart 1961. godine je datum kojem pripada posebno mjesto u istoriji Banjaluke. Iako je sporadičnih i sramežljivih pokušaja otvorene ljubavi prema bit muzici (rokenrol termin je stigao nešto kasnije, krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih), bilo i prije, tog dana su osnovani Meteori, prva banjalučka grupa koja je donela duh zapada i raspojasanog bunta mladosti na ulice, aleje i sokake i domove širom tada prelijepog gradića u srcu Bosne i Jugoslavije..
Prvu postavu prvog banjalučkog rokenrol benda činili su: Brane Ljiljak solo gitara, Josip Novačić (Srćko) ritam gitara, Zlatko Kujda bas gitara i bubnjar Miša ???.
Najpoznatiju i prvu „pravu" garnituru uz staru ekipu Srćko i Kujda, sačinjavali su još Dragan Georgijević koji je zamenio Ljiljka i Branislav Rapajić novi bubnjar, dok se nakon perioda instrumentalne muzike, mikrofona prihvatio Zlatko Mićo Maričić.
Zanimljivo, vrijedno pažnje i ponosa je saznanje da je Banjaluka u svemu bila uz rame sa svijetom i modernim kretanjima u bivšoj zajedničkoj, velikoj domovini. Cena: 600 din.

Sećanje na Bari nikada ne stari
Bari Mont Everest srpskog fudbala. Crvena zvezda najpoznatiji, najpopualrniji I najtrofejniji klub je osvojila Evropu, zatim I pokorila svet I sebi I srpskom fudbalu obezbedila počasno mesto u istoriji fudbala ne samo na ovim prostorima. Stevan Stojanović, Dejan Savićević, Miodrag Belodedić, Ilija Najdoski, Robert prosinečki, Dragiša Binić, Darko Pančev I ostali predvodjeni trenerom Ljupkom Petrovićem uz nesebičnu pomoć iz drugog plana direktora Dragana Džajića I Vladimira Cvetkovića stigli su do visina o kojima su I snovi bili preambiciozni, neralani, gotovo neostvarljivi.
29. maj 1991. Bari datum koji ne stari... Cena: 600 din.

 

BSK Jugoslavija sećanje na prvi beogradski večiti derbi
Derbi velikih, večitih rivala u Beogradu nije nastao formiranjem Crvene zvezde i Paartizana posle Drugog svetskog rata. Više od tri decenije pre toga, tačnije 8. septembra 1913, kada je odigran prvi meč na trkalištu, prostoru izmedju današnjeg Pravnog i Tehničkog fakultetea uz obod Bulevara Kralja Aleksandra gde su jedan uz drugog bili stadioni BSK-a i Velike Srbije, kasnije Jugoslavije, začeto je rivalstvo koje je obeležilo sportski život prestonice u prvoj polovini 20. veka. Derbi je 1927. godine izmešten na Točidersko brdo, gde su sagradjeni stadioni Jugoslavije 1927. (tu je danas stadion Zvezde) i BSK-a, na mestu sadašnjeg stadiona Partizana. 1929. godine.
Rivalstvo je bilo veliko, derbi dogadjaj sezone, pravi praznik fudbala. U tim susretima rodjeni su najveći fudbaleri tog doba, medju nima i neponovljivi Moša Marjanović najbolji jugoslovenski, srpski fudbaler, igrač i golegeter, rekorder bez premca kao i mnogi drugi velikani srpskog i jugoslovenskog fudbala. Cena: 600 din.

Večiti plam rukometnog derbija
Večiti plam rukometnog derbija - 47 godina 61 utakmica. Na jednoj strani Crvena zvezda, na drugoj Partizan. Na prostoru između dva gola više od 300 rukometaša koji su u 47- godišnjoj istoriji sudara večitih rivala branili boje crveno ili crno belih.
Prva stranica spomenara napisana 2. oktobra 1960. Početak priče derbi. Stadion JNA. Trijumf gostiju: Partizan
- Crvena zvezda 11:13 (5:8). Novajlija u eliti nije razočarao. Naprotiv. Favorit se dobro namučio. Odlučio je raspoloženi i efikasni Tomislav Raguš. Od 13 golova pobedničkog sastava, on je dao sedam.
Poslednji odigran 2.aprila 2007. godine, – Partizan - Crvena zvezda 22:23 (13:10).
Ukupan učinak je na strani Partizana. Od 61 utakmica, crno-beli su dobili 29, šest pobeda manje (23), ostvarile se generacije mladića u crveno-belim dresovima. Devet mečeva je završeno bez pobednika.
Naravno, i u odnosu datih i primljenih golova primat pripada Partizanu - 1364: 1327, crno-beli višak od 37 golova.
U impozantnoj niski susreta čiji su akteri bili neki od najvećih asova domaće rukometne scene, bilo je mečeva koji će se pamtiti, ali i utakmica koje nisu ispunile očekivanja. Ne treba ni bežati od činjenice da je ponekad (na žalost u poslednje vreme sve češće) bilo previše strasti na parketu i na tribinama.
Sve je to, ipak, samo deo "sjaja bez kraja" i priča o veličini malog događaja koju momci u crveno- belim i crno-belim dresovima "pišu" gotovo pet decenija. Cena: 600 din.

 Bijelo dugme znak epohe, za sva vremena! Mit o "veselim bosancima" ne bledi. S pravom!
O ukusima ne treba raspravljati, ali Goranu Bregoviću i drugarima se ne može osporiti da su bili i ostali prvi, pravi i najveći rokenrol bend sa ovih prostora.
"Siluete", "Elipse", "Zlatni dečaci", "Crveni koralji", naravno i još neki drugi, hrabro su poneli pionirske marame krajem pedesetih godina u svetu začetog, a nedugo zatim i kod nas prihvaćenog "kotrljanja". Zatim su zastavu pokreta koji nije bio samo začetak novog revolucionarnog muzičkog pravca, već i "način života", preuzeli "Indeksi", "Korni grupa", "Grupa 220", kao prvi, koji su "skinuto" sa Radio Luksemburga, zamenili vlastitim kompozicijama. Posle njih došli su "Ju grupa", "Tajm", "Azra", "Čorba", "Bajaga". Nešto kasnije do prvih redova popularnosti stigli su "Prljavo kazalište", "Električni orgazam", "Film", a nasledili su ih "Koja", "Djule Van Gog", "Ajzbrn".
Svima njima, kao i mnogim drugima koji nisu "prozvani", pripada mesto u enciklopediji domaće rok scene, ali tek iza Gorana Bregovića i "Bijelog dugmeta", koji su sredinom sedamdesetih pomerili, u to vreme ni sanjane granice interesovanja i popularnosti, i srušili sve rekorde u prodaji ploča i broja posetilaca na koncertima.
Od mnogih osporovani, za sve nedostižni, "Dugmići" su stigli na vrh namenjen samo najvećima, bez obzira na činjenicu da su drugi, možda, bili bolji, uvežbaniji, muzički obrazovaniji. Čini se da je presudila spontana i prirodna samosvojnost originalnog Gorana Bregovića koji je prvi "bacio pogled" u ogledalo vlastitih korena i hrabro se upuštajući u neizvesnost novog izazova, jednu zdravu seljačku priču, obukao u svečano odelo uvoznog rok ritma. Cena: 600 din.

bolja proslostSest medalja Ovo je pogled u bolju proslost domaceg rukometa i osvrt na nastupe “plavih” na Svetskim prvenstvima od 1958. do ove 2005. godine. Osvojeno je ukupno sest medalja, zlato 1986. godine u Svajcarskoj , srebro 1982. godine u tadasnjoj SR Nemackoj, i cetiri bronzane medalje - 1970. u Francuskoj, 1974. u DR Nemackoj, 1999. u Egiptu i 2001. godine u Francuskoj. Podsetimo plavi su bili dvostruki olimpijski sampioni 1972. u Minhenu i 1984. u Los Andjelesu, prvaci sveta 1986. u Svajcarskoj, a u klupskoj konkurenciji sedamdesetih i osamdesetih, gotovo bez premca. Borac iz Banjaluke je bio prvak Evrope 1976. godine, Metaloplastika je neprikosnovene 1985. i 1986. godine. Ni mladi narastaji nisu zaostajali. Zlato sa svetske smotre omladinskog rukometa ponele su generacije iz 1981, 1987. i 1991. godine. Sve to zaokruzila je omladinska reprezentacija iz 2000. godine koja se u Atini popela na krov Evrope.Cena: 600 din.

cecamalaDvostruka prva dama
Ceca nacionale! Glas, stas, stil i stav. Dama u svakom pogledu. Iz svakog ugla. Lepa, pametna, uspesna. Uvek na vrhu, uvek iznova lepsa i bolja. Istovremeno cedna devojcica i fatalna lepotica. Decji nezna a zenski zrela. Slatka i izazovna provicinjalka, ali i zestoka sa asvalta tigrica.
Sa mikrofonom u ruci ili uz fudbalsko igraliste kao predsednica FK Obilic, uvek spremna za vitesko nadmetanje – i pobedu. Jer, samo pobednici pisu istoriji i odredjuju puteve novih i vecih dometa.
Desanka Maksimovic je bila i ostala prva dama srpske poezije, isto kao i Milena Dravic srpskog filma. Nešto slicno ponovila je i Svetlana Kitic u rukometu, kao i Jasna Sekaric u streljastvu...
Samo je Svetlana Raznatovic, ikona srpskog folka, dvostruka prva dama – srpskog folka i srpskog fudbala.Cena: 600 din.

blumerangmalaKnjiga za svakog!!!

Svima Vama koji imate nešto da kažete pruža se prilika da otvorite dušu.
Nema pravila, osim, da neće biti štampani prilozi političkog, uvredljivog i vulgarnog sadržaja.
Na belim stranama „Knjige za svakog“ napišite pesmu (zbirku poezije), priču, sećanje na dogadjaj iz Vašeg života, na prvu ljubav i razočaranje u njega ili nju, pošaljite poruku dragoj osobi s kojom ste izgubili kontakt, napišite sinopsis za roman, dramu, film... nešto o Vašem gradu... u rukopisu, mašinom ili kompjuterom.
Kažite svoj stav. Naslikajte sliku, pošaljite fotografiju, osmislite strip, nacrtajte karikaturu... ponudite tekst za muziku...
Rečju, dajte mašti na volju
Broj priloga i raznovrsnost žanra nisu oganičeni.
Ako želite možete priložite i svoju fotografiju.
Sve informacije možete dobiti mejl adresu:
This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.
Najbolji prilozi biće objavljeni u godišnjaku „Blumerang“, publikaciji koja će biti štampana na kraju svake kalendarske godine (300 - 1.000 strana). Blumerang će biti odlična prilika za predstavljanje široj, a i stručnoj javnosti i mogućnost da se neko od izdavača zainteresuje za Vaš rad ili ideju i pruži Vam mogućnost za afirmaciju.
Naravno, Vaš rad (nije obavezno, odlučite sami), možete dobiti nazad (blumerang) kao knjigu štampanu u deset primeraka po jedinstvenoj ceni za ukupno 20 evra (dinarskoj protivrednosti), plus poštanski troškovi Tako možete imati deset primeraka vlastitog dela.

Jednaki smo rodjeni i ja i Ti, šansu zaslužujemo, naravno, svi. This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it. Cena: 600 din.

cz1415malaLoši da bi i poklon izgubili
Novi promašaj iliti fudbalsko samoubistvo iz zasede.
Nije Partizan osvojio, Zvezda je izgubila prvenstvo. Stekao se utisak da, kad bi crno-beli poklonili komšijama odbranu titule, Nenad Lalatović i njegovi puleni bi i taj poklon izgubili. Toliko su bili slabi. Naravno, na čelu sa generalnim direktorom Zvezdanom Terzićem i njegovim saradnicima, jer ni oni nisu bili  ništa bolji. Zvezda nije imala ništa šampionsko u sebi osim Delija, golmana i novog kapitena Predraga Rajkovića, uvek pouzdanog i odgovornog Savua Pavićevića, zapostavljenog Mihaila Ristića...
Partizan je bio samo malo srećniji, naravno i za svog člana UO Tomislava Karadžića - spretniji.
Potpuno uveren da je Zvezda imala nejak sastav, još sigurniji sam da je prvenstvo izgubio trener Nenad Lalatović jer se u nimalo sredjenoj situaciji ponajmanje snašao, pa je jedan tim spremao, s drugim je startao u Nišu, kasnije je lutao i zajedno sa svojim pulenima nije znao da iskoristi sve slabosti malo spremnijeg i srećnijeg Partizana.
Da je više verovao u mladost crveno-belih, što sada na kraju balade tvrdi, završio bi na prvom mestu i ostao na klupi Zvezde.
Tvrdoglavao je forsirao Parkera, uništio Savićevića, Kovačevića i Lazića, kasno uveo najboljeg Ristića i krah je bio neminovan.
Naravno, ne treba zaboraviti da bi se na kraju prvenstva pevala sasvim druga pesma da uprava nije za sitnu lovu prodala kapitena Nenada Milijaša a onda tu siću potrošila na neproverene i sasvim prosečne igrače, ne bolje od onih koje je Zvezda već imala u svojim redovima (Despotović, Mihajlović...) Cena: 600 din.
zlataSrbija šampion sveta

Ideja je bila drugačija. Vreme mi nije dozvolilo da je ostvarim. Ipak, osećao sam obavezu prema tim dečacima, i sebi, da sve to otisnem u redove koje slede.
Naravno, već prvom prilikom stići će novo lice mladih šampiona Srbije koji su na impresivan način osvojili svet.
Pred vama je put na zlatni vrh u ogledalu beogradskih medija.

Beograd 24. jun 2015.                                                          Živko M. Bojanić

Cena: 600 din.

ibanjailukamalaBez namjere da se “guram” TAMO GDJE MI NIJE MJESTO, ali sa potrebom da napisano ostane “zapisano”. 


Beograd juna 2015. Zika

Cena: 600 din.

 





grofmalaIz pepela do zvezdanih visina! Crvena zvezda je kao i obicno posledjih godina lose otpocela sezonu, ali je posle evropskih samara i kontradiktornog starta u prvenstvu, zaredjala seriju od 20 pobeda i superiorno okoncala prvi deo tekuceg prvenstva. 
Iako on, ne bez razloga, tvrdi da su igraci najzasluzniji za rekord, nema sumnje da je trener Miodrag Bozovic Grof kreator zlatne crveno bele jeseni.

Cena: 600 din.

 



srebrenjscimalaSa margina internacionalne scene do dvostrukog srebra. Nakon susnih vise od 10 godina, rukometna Srbija se vratila na mapu sveta. Muskarci su pocetkom 2012. u izuzetnoj konkurenciji srebrnom medaljom ostvarili maksimum, dok su dame u decembru 2013. takodje zagrnule srebrni plast, iako je ostalo opste misljenje da su objektivno zasluzile najvise postolje.

Cena: 600 din.

 




letopisfudmalaFudbal u Srbiji u sezoni 2014/15. na jednom mestu. Mlada reprezentacija je u junu zasluženo osvojila prvenstvo sveta u konkurenciji dvadesetogodišnjaka, sve ostalo bilo je za zaborav. Nažalost, očigledni potencijal mladosti ne prati odgovarajuća logistika najodgovornijih u FSS.

Cena: 600 din.

 





letopismalaHronološki pregled dešavanja u srpskom rukometu, u sezoni 2014/15. U ogledalu domaćih medija. Posebnu vrednost, predstavlja činjenica, da je ovo istorijski prvi pregled jednog sporta u Srbiji.

Cena: 600 din.

 

 

 

 

 

zvezda2016Deset plus

Mršava dvojka za novi evropski brodolom i neubedljiv start u domaćem prvenstvu. Pet plus za istorijski niz od 24 pobede i plus 32 boda.Trojka za nepotrebno opuštanje, odbranu koja škripi i rasprodaju bodova u plej-ofu. Ukupna ocena DESET PLUS za sezonu za pamćenje i povratak šampionskog slavlja u fudbalski hram Rajko Mitić. Teško je izdvojiti najboljeg. Odlični su bili Luis Ibanjez, Marko Grujić, Aleksandar Katai i Ugo Vijera. Besprekorni i pored kiksa u derbiju Kahriman, Savo Pavićević, Srnić, Donald i La Talek, i naravno, igrač koji najviše obećava Srdjan Plavšić.Potpuno je razočarao veteran sa kapitenskom trakom Aleksandar Luković. Ostali, uz svo poštovanje i zahvalnost, nisu bili na nivou nikadubedljivijeg šampiona. Posebno mesto u galeriji poštovanja i opšteg obožav anja pripada visprenom, duhovitom i nadasve uspešnom treneru Miodragu Božoviću koji je bio glavni krojač novog crveno-belog (o)dela.Ima i mišljenja koje ne treba odbacivati da je ipak najbolji igrač Zvezde bio Zvezdan (Terzić), kapetan parade koji je superiorno držao sve konce u svojim rukama i crveno-beli brod, uprkos svim nedaćama, doveo do obećane šampionske luke.

                                               Živko M. Bojanić 21. maj 2016.      Cena: 600 din.

zvezdark2016Zvezda štivo - neuništivo!
Na njoj su se iživljavali, lečili frustracije i komplekse, samo njoj su otimali
bodove za greške koje su i drugi pravili, kidisali na nju iz svih oružja, opraštali im što ih kradu... I moćni i novokomponovani i rokeri i turbo folkeri. Lično i institucionalno, ali... Crveno bela rukometna knjiga je neuništiva. Zvezda je zadržala  glavu iznad vode,  digla  se  i  gotovo  iz  pepela  i  nakon  jednog  teškog  perioda  sveopšte hajke na sve što stiže iz Ljutice Bogdana broj 1,  kao što priliči klubu bogate tradicije, ona je vaskrsla...  
Ubedljivi u prvom delu, solidni u nastavku, raspad u igri i rezultatima u plej-ofu. Oscilacije brinu. Utisak je da je Zvezda mogla više, bar protiv onih klubova koje je “držala u ćošku” prvog dela prvenstva ili im zbog nerazumljivih razloga “poklanjala” već dobijene mečeve.
Ipak, posle sušnih godina kada je nad crveno belom glavom visio damoklov mač gašenja  (Sportski žurnal je iz kola u kolo takvim i sličnim naslovima priželjkivao kraj najdugovečnijeg prvoligaša, ne samo u Srbiji već i na prostoru bivše SFRJ), napravljen je iskorak iz sivila i sezona je okončana sa prolaznom ocenom.
Živko M. Bojanić 3. jun 2016             Cena: 600 din.

Last modified onFriday, 10 June 2016 06:37
back to top